Oblak nalik tebi

Tražim oblake koji se pamte 
Na postelji grada što bunovni plamte 
Tražim ih smehom i pogledom belim 
Dok utehu tvoju iz nedara selim 

Tražim nebo veće od krova I kunem se rečju praznom bez slova Da naću nebo purpurne boje Pod kojom sve moje utvare stoje
Tražim oblak nalik tebi I stižem visoko kako i ne bi Gledam odozgo ljude i ptice A oblak mi postaje jedino lice

Tekst: Saša Radonjić Muzika: Milan Korać

Strah i sat

Sat koji prethodi zori
Čuvam u džepu k'o jedini spas
I kad me ta misao smori
Progledam nasukan na sopstveni glas

Strah koji prethodi noći Čuvam u škrinji od sena i blata A škrinja je kuća skrivenih moći I nigde nema ulaznih vrata
Strah i sat k'o dva su brata I svaki sedi u svojoj sobi Zovu me samo kad nestane zlata Da platim ceh u kradenoj robi

Tekst: Milan Korać Muzika: Milan Korać i Saša Radonjić

Vazduh

Umeš li zaista i vazduh da bojiš 
Mnogi već znaju da oblake krojiš
Da li dok snivam ti vatru dišeš, 
A košmar od zemlje u nedrima kriješ

Ako je vazduh stvarno u boji Kako nam dane i noći broji, Kaži mi tiho magične reči Kako to vazduh utvare leči
Da li vazduh držiš na lancu Večno sama u gradskome klancu O zašto te malo ima Kad je i magli i prstima zima
Umeš li zaista i vazduh da bojiš Da li si opsena il' stvarno postojiš

Tekst: Saša Radonjić Muzika: Milan Korać

Šinobus bluz

Da li sam čovek od pruge i puta
Da li mi ruka po bedrima luta
Gitare što kleči u ponoćni sat
Dok pesmom joj nežno milujem vrat

Da li sam čovek od puta i pruge Da li me mame ulice duge I žene što češljaju misao svaku Kad shvate da sam sa prugom u braku
I kad s gitarom krenem na put Mislićeš iznova kako samo ljut A mene samo daljine vuku Zovu me tiho i drže za ruku

Tekst: Saša Radonjić Muzika: Milan Korać

Raskršće

Noć kada putujem ka raskršću mitskom
Od sopstvene senke veći i jači
Odvajam javu čeličnim stiskom
Dok me ta pesma rečima svlači

Na raskršću pohaban kofer čeka U njemu gitara i bluz kometa Otisak dlana iz prošlog veka Brazda života ni trideset leta
U koferu je i njegov šešir Otmeno prašnjav oreol taman Paklo cigara za ceo svemir Uvlačim dim, zvezda sam gladan
U noći kad putujem sporo kô jauk Noć i nije zgužvana stranica Na raskršću mitskom ubraću pamuk I nikuda dalje, poslednja stanica

Tekst: Saša Radonjić Muzika: Milan Korać

Put tišine

Stojim na kraju puta tišine
Strune od svetla prstima diram
Dohvatim nebo dlanom praznine
I dno horizonta za kuću biram

Kô zatočenik jutarnjeg vetra Ogrnem smeh i krenem u beg Cestom dugom tek dva tri metra Stazom koja ne poznaje sneg
Sad živim na kraju puta tišine Pod malim suncem demone plašim Ukraden iz tvoga sveta taštine S nebom se grlim i jecaj tvoj tražim
Moje nebo spašeno od kiše Moje nebo što nečujno diše

Tekst: Saša Radonjić Muzika: Milan Korać i Saša Radonjić

Beskrajna pruga

Mi smo senke što putuju prugom
Vagonima večnim zadojeni dugom
Mi od pruge ne krijemo suzu
Od rođenja poklonjeni bluzu

Mi slušamo kako raste trava Pored šina usamljen maslačak Mi krademo noć od zaborava Dve-tri zvezde, mesečine tračak
Ako pruga negde ima kraja Ne verujmo istini globusa I nek’ sunce senke naše vaja Po staklima starog šinobusa

Tekst: Saša Radonjić Muzika: Milan Korać

Vlažne reči

Palo je nešto vlažnih reči
Palo kô rosa koja leči
I ostaće doveka na ovom papiru
Same i tihe u džepnom svemiru

Palo je nešto od reči i neba I stih je sad kô kriška hleba Za stolom se gosti sujeta seda I tvoja vedrina odjednom je bleda
A pade i nešto latica smeha Na kraju leta na uzglavlje greha I ko će od latica reči i rose Češljati buket kudrave kose

Tekst: Saša Radonjić Muzika: Milan Korać

Kuća od prašine

Gradim kuću od čarobne prašine
Već je tu crep i venac oluka
Od bluza i tuge kamene
Kuću koju će srušiti buka

Malter od pesama gitarom mešam Za kuću po meri moje sunčanice I šuplje note na prozore vešam Dok pristiže buka u ruhu venčanice
I kada buka bude na pragu Kuće gde živimo ja i tišina Rukama slabim izneću dragu I ponovo sve će biti prašina


Tekst: Saša Radonjić Muzika: Milan Korać i Saša Radonjić