U srcu tame

Moje more od umrlih zvezda 
Zove me u svoje zalive
Plovim ka obali čežnje
Umoran

Moje nebo od hrapavih stena Zove me u svoje pustinje Lebdim sam u kraljevstvu sena Sumoran
Ali znam u srcu tame bije sjaj Poznat glas me doziva I svet od leda otapa

Tekst: Milan Korać Muzika: Milan Korać

Pogrešno more

Ako poverenje koje uvek imah
Kojim tako dugo srebrio sam dane
Ako ono može namah da se raspe
Kao da ga nikad stvarno bilo nije

Ako sva ta ljubav bude puka varka Pa se samo jednom uruši u sebe Možda tad ću znati brod je bio dobar Ali naše more nije bilo pravo
Sve je ovo onda samo divna greška

Tekst: Miloš Zubac Muzika: Miloš Zubac

Ljubavi

Neidentifikovani leptir u tvojoj bašti misli
Besprekorno leti
I širi krila svoja pre no što sleti
Na vrata tvoja
Ljubavi

I od tog trena kao da se igramo žmurke Poput dece Ja hodam ulicom od stakla i tražim te Želim biti jak sa tobom
Ti bežiš od tog prizora i obuvaš cipele Da hodaš po vodi Mada dobro znaš da nisi sasvim dovoljno jaka za tako nešto Veliko I pomalo van svake pameti želiš da potoneš Duboko Sama

Tekst: Nikola Nešković Muzika: Nikola Nešković

Znamenje budnosti

Ja vekove svoje proživljavam slep
Okovan strahom zatečen životom
Zgužvane godine trpam u džep
Premalo budan opijen lepotom

A bio sam mudrac, gospar i kurva Pesnik i prosjak, vladar i sluga Videlo moje vazda se surva Pravo u zagrobna čekanja duga
Ja vekove svoje proživljavam slep I spotičem sebe o poznati kam Rođenja i mrenja trpam u džep I jednako tražim postanka plam
Razasut kome šta mogu da dam

Tekst: Miloš Zubac Muzika: Milan Korać

Po obimu kruga

U mraku je tama u meni.
Strah pred neostvarenim.

U prošlosti sam mogao birati pute, pomirisati vetar i krenuti za njim. Stati pod nebo i utonuti u plavo.
Gledam svoje nedoživljeno telo kako posrćući korača po obimu kruga. Sa nadom u prstima.


Tekst: Milan Korać Muzika: Miloš Zubac

Spektakl

Na horizontu ptice.
Uskomešano šarenilo dana.
Prozori uokviruju daljine
uplašene pred naglim odlaskom dana.
Stiže kiša na prozirnim krilima neba.
Lišće luduje na vetru,
masno od hlorofila.
Iz kog pravca dolazi veče?

U vazduhu pleše prašina iz pustinja juga. Nebo je otvorilo usta. Ja sam otvorio oči. Da vidim spektakl.

Tekst: Milan Korać Muzika: Miloš Zubac

U međuvremenu

Instrumental


Muzika: Milan Korać

Ako hoćeš da se svetiš

Ako hoćeš da se svetiš
Ti iskopaj groba dva

Sve je tvoje znanje sranje Gledaj kako cveta cvet

Tekst: Miloš Zubac Muzika: Miloš Zubac

Bledo

Osvrni se mirno na godine prošle
U nizu što šapuću bledo je, bledo je
Sasvim je isprano sećanje moje
Ne želim da znam

Začešljaj pramen straha sa lica I skloni te umorne zavidne oči Da ne vidim očaj da ne vidim ništa Što neću da znam
Ostavi trag
U dobrim si rukama niko te neće Niko te neće ponovo zvati Iz dalekog grada u nezgodno vreme Da čuje ti glas
Klize ti reči niz prozore gole U praznome stanu zidovi broje Zidovi znaju čuvati tajne I sakriti laž
Ostavi trag
Na kraju smo puta potpuno čisti Potpuno sami, beskrajno tupi Jer strašno je hladna krv koja teče I ostavlja trag

Tekst: Milan Mladenović Muzika: Milan Mladenović

Petar i Vendi

Bliži se zima kad sećanja mnoga
u belom se jave i padnu po nama
pa pričamo dugo o susretu našem
u godini nade na studentskom trgu

Iako znamo koliko puta već smo se sreli kroz detinje snove
Kao vlat trave kad bila si rosa kao cvet tajne kad bila si pčela Kao vlat trave kad bila si rosa kao cvet tajne kad bila si pčela
I mada si često bivala sama jer znao sam poći bez pozdrava tiho Uvek sam bio negde kraj tebe spreman još jednom da te prepoznam Uvek sam bio negde kraj tebe spreman još jednom da te prepoznam

Tekst: Miloš Zubac Muzika: Miloš Zubac

Nebo je isto

Nebo je isto iznad nas
ali je različit čas

I dažd jednako pada i sunce isto sja


Tekst: Milan Korać Muzika: Milan Korać

Ušće

Sve nestaje
moje reči
pokrete
odnose 
tamne vode prastare

Ušća bude se moje reke crvene robinje ruše kišne gradove
Stvarnost se meša sa snovima želje postaju nejasne slike što vekovima stoje na zidovima pećina


Tekst: Milan Korać Muzika: Milan Korać